Родитељство, васпитање и одлуке: Како да учимо децу да кажу „да“, али и „не“ и да развију осећај власништва над сопственим телом
Застрашујући наводи о сексуалном злостављању полазница Истраживачке научне станице Петница потресли су Србију ове недеље, само пар месеци пошто је отворена истрага о случајевима пријављеним у школи глуме у Београду.
У Великој Британији, школска деца из неких од најпрестижнијих школа у овој земљи поделила су на друштвеним мрежама више од 13.000 оптужби за сексуално злостављање. Поред пружања подршке жртвама, то је довело и до све више разговора на тему добровољног пристанка, а ученицима се нуди обука о том концепту. Стручњаци кажу да није довољно учити децу пристанку кад су она тинејџери – троје особа које раде са децом чак и у узрасту од пет година објашњавају зашто помаже ако се такав разговор поведе веома рано.
Анџу Киш је оснивачица АнТабуа, организације која држи радионице о сексуалном образовању и телесној безбедности по школама у Индији. Она сматра да такви разговори са малом децом помажу да она развију осећај власништва над сопственим телом и разумеју важност поштовања туђе приватности. „Ако не желите да вас неко загрли, у реду је да то и кажете. „Можете том неком да кажете да вам више прија да се рукујете или да баците пет.“ Аустралијска дечја ауторка и наставница у основној школи Џејнин Сандерс пише књиге за децу у узрасту између пет и 16 година, учећи их представи о поштовању телесних граница. „Морамо да почнемо од основних вештина, учећи малу децу самопоуздању и оснаживању њихових права у односу на њихово властито тело“, каже она. „Да би кад постану тинејџери знала шта су њихова права у вези са њиховим властитим телима, да знају да су она њихова и да поседују аутономију.“
